Kompanija Blanke Li
inspirisano istoimenom slikom Hijeronimusa Boša muzika: Tao Gutiérrez koprodukcija: Company Blanca Li, Festival Montpellier Danse 09, Le Théâtre, Scène Nationale (Narbonne), Altstadtherbst Kulturfestival (Düsseldorf), DRAC Ile-de-France, CCN de Créteil et du Val-de-Marne (Accueil Studio), Studio de la Maison des Arts de Créteilb/Film produit par La Maison, supported by Binder + Partners Berlin
17.04., 20h
Opera Madlenianum
Kompanija Blanke Li
Pariz, Francuska
Vrt uživanja
koreografija, režija/: Blanca Li
film: Eve Ramboz
scenografija: Pierre Attrait, Elisabeth Dallier
kostim: Laurent Mercier, Françoise Yapo
skulpture: Tilmann Grawe
video: Charles Carcopino
dizajn svetla: Jacques Châtelet
koreopetitor: Jeff Cohen
balet majstor: Antonio Alvarado
asistent koreografa: Déborah Torres
skulpture: Tilmann Grawe
perike: Jean-Jacques Puchu
premijera: 2009, Festival Montpellier Danse
trajanje: 90’
igrači: Blanca Li, Géraldine Fournier, Glyslein Lefever, Margalida Riera, Amin Benassa, Jean-Gérald Dorseuil, Stéphane Lavallée, Rafa Linares, Yohann Tete (replacement : Sébastien Perraud, Aurélie Cantin)
klavir: Jeff Cohen
…Uvek sam želela da darujem pokret ovoj slici... izraz mestu gde se pakao stapa sa rajem, satira sa moralnošću, gde opsednutost gresima i spasenjem dostiže nezadrživu snagu...
Blanka Li, koreograf, filmski reditelj, igračica i glumica, rođena je u Granadi u Španiji. U dvanaestoj godini bila je član španske reprezentacije u ritmičkoj gimnastici, a u sedamnaestoj odlazi na pet godina u Njujork da uči igru kod Marte Grem, Pola Sanasarda i Alvina Ejlija. Po povratku u Madrid osniva svoju prvu trupu i dobija narudžbinu za koreografiju za Svetsku izložbu u Sevilji (1992). Kasnije se seli u Francusku gde publika i mediji sa oduševljenem dočekuju njene predstave “Nana i Lila”, “Saloma”, “Stres”, “Zap! Zap! Zap!”, “Minotaurov san”, “Tango za gospodina Lotreka”... Godine 1999. osniva Koreografski centar sa prostranim baletskim studijima za sopstvenu trupu, istovremeno otvoren i za druge igrače i pozorišne profesionalce. Bez dotacija države, kompanija Blanke Li se izdržava od učešća u filmovima, reklamama i muzičkim spotovima. Tako otpočinje saradnja sa firmama Perije i Gep, sa bendovima Daft Pank i Blur... Naročito zainteresovana za film, Blanka Li piše scenario za svoje prvo kratkometražno ostvarenje “Gorka pilula” (četiri nagrade za najbolji film). Takođe 1999. nastaje hip-hop predstava “Makadam, Makadam” koja beleži uspešnu svetsku turneju. Te iste godine Opera u Parizu je angažuje kao koreografa barokne opere “Les Indes Galantes”, pod dirigentskom upravom Vilijema Kristija. Kao deo proslave novog milenijuma, u saradnji sa umetnicima na trapezu, Blanka Li stvara čuveni balet u vazduhu “Jedinstveni svemir”. Sledi solo postavka “Silueta” za Monik Ludijer, zvezdu Baleta pariske Opere, izvedena na Festivalu u Avinjonu (2000). U svom prvom dugometražnom filmu “Izazov”, muzičkoj komediji sa 150 igrača (2002), Blanka Li se pojavljuje u ulozi reditelja, koreografa, igračice i glumice. Za četiri meseca prikazivanja u Francuskoj, film je videlo više od 300.000 gledalaca, a 2004. godine je bio u zvaničnoj selekciji Filmskog festivala Tribeka u Njujorku. Balet pariske Opere joj je 2001. godine poverio koreografiju za balet “Šeherezada”, za koji je kostime pravio Kristijan Lakroa. Iste godine je imenovana za direktora i koreografa Baleta u Berlinu, gde je ponovo postavila “Minotaurov san” i “Graničnu liniju”. Po povratku u Francusku, “Granična linija” polazi na evropsku turneju, ali u izvođenju njene kompanije i uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Francuske. Godine 2003., Li opet radi za Operu u Parizu, a 2004. za Operu Metropoliten u Njujorku. “Alarm”, je predstava koju je kreirala za sopstvenu kompaniju, predstavljena na Bijenalu igre u Lionu, 2004. godine. Te godine, dobila je titulu Viteza reda za zasluge u oblasti kulture u Francuskoj i pretižnu Nagradu Manuel de Falja u Španiji. Godine 2005, postavila je koreografiju za mjuzikl “Bagdad kafe” i rekonstruisala “Makadam, Makadam”, koji je osvojio Kristalni globus za najbolju koreografiju, a odmah zatim imenovana je za umetničkog direktora Andaluzijskog centra za igru u Sevilji. U saradnji sa vokalnim ansamblom Sequenza 9.3, predstava “Ludo srce” postavljena je u Nacionalnom teatru Šajo u Parizu (2007). Iste godine, Blanka Li je imenovana za Viteza reda umetnosti i književnosti u Francuskoj, a predstava “Pesnik u Njujorku”, inspirisana Lorkom, donosi joj nagradu Premios Max za najbolju koreografiju (ekvivalent američke nagrade Toni ili francuske nagrade Molijer). Godine 2008. postavila je mjuzikl “Anonimno društvo”, koji se još uvek prikazuje u MovieStar Theatre u Madridu. Svoje prisustvo na velikom ekranu, potvrdila je jednom od glavnih uloga u poslednjem filmu Danijela Tomsona “Kod je promenjen” i režijom kratkog erotskog filma sa Viktorijom Abril, “Za nju”, delom serijala X-Woman koji prikazuje Kanal Plus. U junu 2009. imenovana je za stalnog saradnika Nacionalnog koreografskog centra Kretej i Val de Marn.
http://www.youtube.com/watch?v=_bpXt51710I
http://www.youtube.com/watch?v=giMkLuoZVng