Akram Khan Company i Nacionalni balet Kine
11.04., 20h
Opera Madlenianum
Akram Khan Company i Nacionalni balet Kine
bahok
muzika: Nitin Sawhney
koreografija: Akram Khan
scenario: Guy Cools
scenografija: Fabiana Piccioli, Sander Loonen,Akram Khan
dizajn svetla: Fabiana Piccioli
premijera: 2008, Peking
trajanje: 75’
koprodukcija: Sadler’s Wells Theatre, London, British Council, The Liverpool Culture Company with Merseyside Dance Initiative, DanceXchange Birmingham, Theatre de La Ville, Paris, Tanzhaus NRW Dusseldorf, National Arts Centre, Ottawa, China Now, London
igrači: Eulalia Ayguade Farro, Young Jin Kim, Andrej Petrovic, Saju, Shanell Winlock, Cheng-Fang Wu, Set Byeol Lim, Sung-Hoon Kim
“Za nomade, dom nije adresa. Dom je ono što oni nose sa sobom.“
John Berger. Hold Everything Dear
“Dom je mesto početka“
T.S. Eliot, The Four Quartets
Svi smo mi putnici. Svi smo lutalice. Pridošli na ovaj svet, u ovom telu, jedino napred možemo krenuti. Istovremeno, svi nosimo svoj teret. Svi smo - bahok. Sa nama je naše genetsko i kulturno nasleđe, naša iskustva, snovi i težnje. Sve naše priče govore o putovanju našeg tela kroz život: njegovom rođenju i poreklu, traganju za njegovim identitetom, o njegovim preobražajima, njegovoj smrti. Sve priče su jedinstvene i univerzalne. Iz koje god kulture da dolaze, one su nalik jedna drugoj, protkane istim temama. 
Upitani o uspomenama na dom, gotovo svi se u mislima vraćaju u prvobitni dom, dom detinjstva: njegovi mirisi, tkanine, ukrasi, odeća roditelja, njegova dvorišta, drveće, kiše, reke... Nekada se sećanja na prvobitni dom izgube. Za neke su ona puna nasilja. U njima je dom detinjstva razoren. I samo detinjstvo je razoreno. U bahoku su se okupili igrači različitog kulturnog porekla: iz Kine, Koreje, Indije, Slovačke, Južne Afrike i Španije. U jednoj od globalzovanih, svetskih tranzitnih zona, oni se susreću. Pokušavaju da uspostave odnos, da razmene svoje priče, sećanja na dom. Igrači su dramaturzi ove predstave. Oni donose građu. U potrazi za njihovim malim pričama, pronalazimo jednu veću... univerzalniju...Uvek kažem kako se u drevnim društvima živelo u svetilištima, a u novim, po naučnim laboratorijama. Ono što me zanima, jeste ideja da se ova dva sveta mogu spojiti kako bi nastalo jedno "novo" mesto. Uveren sam da savremeno društvo dozvoljava postojanje tog "novog" mesta, kao i dalja ispitivanja njegovih mogućnosti... 
Akram Kan je jedan od najpriznatijih koreografa svoje generacije u Britaniji. Rođen je u Londonu 1974. godine, u porodici poreklom iz Bangladeša. Počeo je da igra kada mu je bilo sedam godina. Učio je kod izuzetnog katak plesača i pedagoga, Sri Pratapoa Pevera, da bi kasnije nastavio da sledi njegovu tradiciju. Scensku karijeru je počeo već u četrnaestoj godini, kada je izabran da igra u čuvenoj “Mahabharati” Pitera Bruka. Produkcija je gostovala širom sveta u periodu od 1987-89, a uspeh je rezultirao i televizijskom verzijom komada. Nakon perioda u kome je izučavao savremenu igru i radio sa trupom X-Group Project Ane Tereze de Kersmaker u Briselu, Akram Kan devedesetih počinje da stvara svoje prve samostalne predstave, podjednako posvećen klasičnom katak repertoaru i modernom izrazu. Sopstvenu kompaniju osniva 2000. godine, kao svojevrsnu platformu za inovacije i mogućnost sve raznovrsnije saradnje sa umetnicima drugih disciplina, od pozorišta, filma i muzike, do književnosti i vizuelnih umetnosti. Bio je koreograf sa stalnim angažmanom i stalni saradnik Centra Southbank do aprila 2005, kao prvi umetnik koji je dobio ovaj status iako nije muzičar, a trenutno je stalni saradnik londonskog Sadlers Velsa. Njegova poslednja postavka “In-I” nastala je u saradnji sa glumicom, dobitnicom Oskara, Žilijet Binoš, vizuelnom dizajnerkom Aniš Kapor i kompozitorom Filipom Šepardom. Nakon premijere u Nacionalnom teatru u Londonu (2008), produkcija je otpočela veliku međunarodnu turneju. Ostale postavke su “Sveti monstrumi” (2006) sa Silvi Gijem i “Varijacije” sa Londonskom simfonijetom u čast sedamdesetog rođendana kompozitora Stiva Rajha. Predstava “Nula stepeni” koju potpisuje i Sidi Larbi Šerkauji, nominovana je za Nagradu Lorens Olivije, a osvojila je i prestižnu australijsku Halpman nagradu za koreografiju (2007). Raniji poznati naslovi su “Kaash” (2002) sa Aniš Kapor i “ma” (2004) po tekstu Hanifa Kurejšija, za koju je osvojio Southbank Show Award (2005). Akram Kan je bio koreograf koncerata Kajli Minog u Australiji (2006) i Velikoj Britaniji (2007). Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Nagradu za koreografiju Fondacije Džervud (2000), Nagradu za izuzetnog početnika od Dance Critics' Circle (2000) i Time Out Live (2002). Zatim, Nagradu Movimentos festivala (2004), Priznanje istaknutom umetniku u okviru Nacionalnih plesnih nagrada koje dodeljuje Critics' Circle (2005), a bio je nominovan i za nagradu Nižinski (2002). Primio je Nagradu za izuzetna dostignuća u međunarodnoj igri koju dodeljuje ITI-UNESCO (2007), Helpman nagradu za najboljeg muškog igrača (Sidnej, 2007), kao i počasni doktorat Univerziteta De Montfort za doprinos umetnosti Velike Britanije (2004).
Plesna kompanija Akrama Kana koju su 2000. godine osnovali Akram Kan i producent Faruk Šaudri, potvrdila se kao jedna od najistaknutijih inovativnih plesnih grupa, za čije predstave vlada ogromno interesovanje vodećih svetskih festivala i teatara. Sledeći načela poštovanja tradicije i modernog, ali i istovremenog pomeranja njihovih granica, ova trupa je slavu stekla i zbog svojih interkulturalnih i interdisciplinarnih saradnji. Trupa Akrama Kana bila je nominovana za nekoliko prestižnih priznanja, uključujući Nagradu Lorens Olivije za “Nula stepeni” (2006) i Nagradu Sautbenk za “bahok” (2009).
http://www.youtube.com/watch?v=reBGY3XzLyg
http://www.youtube.com/watch?v=4AR09yR_jlM
http://www.youtube.com/watch?v=FKKiHmt7OGc